О Катрини
Од организовања заједнице до Лансинга
О Катрини Манети
Ова кампања је усмерена на изградњу нечег новог. Лидерство које је укорењено овде, одговорно је стварним људима и спремно да оспори начин на који су се ствари одувек радиле.
За мене ово није изненадна одлука нити потез ради политичке каријере. Ово је следећи корак у послу који већ радим на терену у ширем подручју Детроита. Као организаторка у заједници, годинама помажем комшијама да се информишу, укључе и дигну глас о питањима која утичу на њихов свакодневни живот. Куцала сам на врата, водила разговоре за кухињским столом, помагала људима да се снађу у системима који не функционишу и омогућавала да се глас обичних људи чује тамо где се обично игнорише.
То искуство је разлог због којег се кандидујем. Јер сам из прве руке видела шта функционише, шта не функционише и колико се често људи који живе од свог рада искључују из одлука које на њих утичу.
Укорењена овде. Организујем овде.
Моја прича
Нисам чекала дозволу да почнем да се укључујем.
Рођена сам и одрасла у општини Шелби и још увек живим овде, у истој кући у којој сам одрасла. Ишла сам у школе у Јутици, дипломирала на Oakland University и ова заједница ме је одгајила у сваком смислу те речи. Овај крај ме је одмалена научио да будем присутна, урадим свој део и бринем о другима.
У раним сам тридесетим и део сам генерације која је напорно радила, поштовала правила, а ипак је открила да је стабилност теже достићи него што би требало. Увек сам се противила идеји да „тако једноставно мора да буде“. Временом се тај инстинкт претворио у деловање.
Никада ми није било прихватљиво да системе који не функционишу прихватам као нормалне. Неки људи воле да ту свест претворе у увреду. Свесна сам онога што се овде дешава јер је ово мој дом, а окретање главе никада није било опција.
Постала сам организаторка у заједници јер ми је било доста да гледам како се о нашим животима одлучује без људи попут нас за столом. Помагала сам комшијама да разумеју шта се дешава на локалном и државном нивоу, подстицала људе који никада раније нису били укључени да учествују и радила на томе да фрустрацију претворимо у заједничко деловање. Организовање ме је научило како да слушам, како да посредујем између различитих гледишта и како да људе задржим укљученим чак и када промена делује споро. Као признање за тај рад, на прослави Дана Мартина Лутера Кинга организације Michigan United 2026. године додељена ми је награда Bayard Rustin Strategist Award, која одаје признање организаторима који граде снагу људи и унапређују правду у нашим заједницама.
Тај рад ми је такође показао границе самог организовања. Превише проблема са којима се овдашње породице суочавају обликују одлуке донете у Лансингу. А пречесто људи који те одлуке доносе никада нису живели са њиховим последицама.
Зато се кандидујем за Представнички дом Мичигена.
Знам како изгледа борба
Јер сам то проживела, а не само проучавала
Последњих осам година радим као конобарица. Знам како је зависити од бакшиша, правити буџет из недеље у недељу и осећати стрес када један неочекивани трошак све поремети. Када тако живите, нема резерве. Брзо научите колико стабилност може бити крхка.
То искуство мења начин на који гледате људе. Гради издржљивост, али и емпатију. Престанете да претпостављате да је неко лењ или неодговоран када разумете колико је већина породица близу ивице, чак и када све раде како треба.
Моја породица добро познаје ту стварност. Моја тетка има ментални инвалидитет, а моја мајка је њена неговатељица са пуним радним временом од када сам имала пет година. Одрастала сам гледајући како изгледа одговорност када је стална, неплаћена и ретко подржана. То ми је показало колико се наши системи ослањају на људе који у тишини носе огроман терет без помоћи.
Прошла сам и кроз дубоке губитке. У неколико кратких година изгубила сам сестру, оца и момка. Такав губитак вас не очврсне. Он уклони оно што није важно и изоштри осећај за оно за шта се вреди борити.
Та искуства ме нису удаљила од моје заједнице. Привукла су ме још ближе њој.
Од залагања до деловања
Локалне борбе захтевају одговорност на нивоу државе
Организовање ме је научило како се нефункционални системи испољавају у стварном животу. Научило ме је и где су границе када су људи који доносе одлуке одвојени од њихових последица.
Превише изазова са којима се овдашње породице суочавају обликују политике утврђене у Лансингу. Растући трошкови. Недовољна подршка неговатељима. Влада која делује удаљено, не реагује или је заробљена посебним интересима. Из прве руке сам видела колико се људи боре да буду саслушани и колико се често њихов глас игнорише.
Кандидујем се за Представнички дом Мичигена јер представљање треба да значи више од титуле. Треба да значи разумевање, одговорност и истрајност до резултата. Лансингу су потребни лидери који знају како је живети од плате до плате, сналазити се у нефункционалним системима и борити се за промене без сигурносне мреже.
Ова кампања значи да борбу коју смо водили локално пренесемо на државни ниво, тамо где се одлуке заиста доносе.
Изван кампање
Још мало о мени
Тетка сам деветоро сестрића и братанаца, поносна „мама“ мачка Симбе и неко ко се опушта баштованством, сликањем по бројевима и читањем публицистике и мемоара.
Све што уносим у ову трку потиче из проживљеног искуства, заједнице и уверења да политика може бити поштенија, приземнија и човечнија.
Кампања коју покрећу људи
Одговорна заједници
Не прихватам новац корпоративних PAC-ова. Та одлука је намерна. Данас наш политички систем обликује то ко може да плати приступ. Истраживања показују да мали број великих корпорација троши милијарде на лобирање код законодаваца, а заузврат добија билионе уговора, субвенција и подршке финансираних новцем пореских обвезника. Такав дисбаланс отежава да се чује глас обичних људи, чак и када постоји огромна јавна подршка променама.
У ствари, више студија је показало да ставови просечних Американаца имају готово никакав утицај на то да ли ће неки закон заиста бити усвојен. Када новац и приступ надјачају јавно мњење, представничка демократија престаје да функционише како би требало.
Зато ову кампању носе обични људи. Не корпорације. Не инсајдери. Људи који овде живе, раде и свакодневно осећају последице система који не функционишу.
Ову кампању водим исто онако како сам живела свој живот. Без посебног третмана. Без сигурносне мреже. Уз транспарентност, напоран рад и одговорност према људима око себе.
Ако верујете да наша заједница заслужује руководство које слуша радничке породице и њима полаже рачуне, била бих почаствована да будете део ове кампање.